1 Riješila žena mlada
Da prevari svoga Jada
Pa odluči da izađe
I nekoga drugog nađe
U krevetu sa njim biti
Mora njega prevariti.
Ničega se ta ne stidi
Dat će prvom koga vidi
Sama biti – Ništa gore
Jado neće doć do zore
Sama sebi ona zbori
Međ nogama vatra gori
Nešto misli, pa još reče
Žestoka me vatra peče
Od muža mi vajde nema
Svaku noć se drugoj sprema
A toj vatri nema leka
Moram ići nać čoveka
Sa kreveta ona sađe
Vatrogasca da pronađe
2 Vatrogasca i doktore
Od svrabeža – Sva izgore
Gleda na sat – Tek ponoći
Zna da Jado neće doći
Sad on negde ljubav vodi
A njoj vatra zdravlju škodi
Čim mrak padne on odlazi
I ujutru tek dolazi
Zapali se – Jedva diše
Stariji joj dosadiše
Ona voli malo mlađe
Od njih nema ništa slađe
Ode pravo na ulicu
Da iščeše „Mučenicu“
Ode sreću da isproba
Ta nakaza i rugoba
Ovde moram malo stati
Moram ženu opisati
Nekad kad je mala bila
Na potoku lice mila
„Doktor“ đavo
3 Tu slučajno svoj lik viđe
Sad potoku ni da priđe
Sa kreveta ne silazi
Ogledalu ne prilazi
Stalno ćuti – zemlju gleda
Svoje lice viđet neda
Kosu ima dužu, smeđu
Iznad oka nama vjeđu
Oči su joj ko dve kruške
Mili bože – ružne njuške
A nosina na kljun liči
No kraj ovde nije priči
Sve pognute glave ide
Konjski joj se zubi vide
Usne su joj ko dve gliste
Ruke nikad nisu čiste
Grudi su joj kao daska
Mesto sisa stoji maska
Umjetne su njene sise
Loš kvalitet – mnogo vise
4 Noge ima ko u koze
Ko ih vidi svi se groze
O njoj pisat ja se stidim
Smuči mi se kad je vidim
Kad se ona skine gola
Ružnija je od đavola
Sa grudi joj padne guma
Međ nogama – retka šuma
Da je sretne đavo noći
Nebi smio tuda proći
Radije bi u raj išo
Nego tome mestu prišo
Da na nešto ona liči
Kraj bi bio ovde priči
Ja opisah što ssam znao
Pa nastavljam gde sam stao
Sad ću počet s onog sveta
Po paklu se đavo šeta
Oko njega đavolići
Sve ga mole – Nemoj ići
5 Žene će ti glave doći
Brzo će te ljubav „ljubav“ proći
Davnajest je sati, vidi
Još je rano , ti ne idi
Dok ne dođu „sitni sati“
Da te neko ne uhvati
U đavola „gori duša“
Pa dečicu ne posluša
O čem misliš luda glavo
Razmišljao tako đavo
Za švalera ludog važim
Idem ženu da potražim
Pa dečici kaza đavo
Ja na svijet odoh pravo
Ako vaša majka pita
Gde je đavo – gde se skita
Recite joj da on ode
Gde đavoli „kolo vode“
Recite joj da tu nije
Među ljude mržnju sije
6 Da đavolji poso radi
Hoće svijet da zavadi
Da bi haos bio veći
Kad se vrati – sve će reći
Bradu češlja. lice mije
Još rogove da sakrije
I da svoje osti nađe
Pa će na svet da izađe
Dosade ga muče teške
Pa rešio – ine peške
Te iz pakla on izađe
Da za sebe ženu nađe
Po gradu je mrkla tama
Šeta đavo ulicama
Sevaju mu oči mrke
Omastiće sabi noćas brke
Noć je topla pa mu vruće
Pored jedne stade kuće
Iz dupina pakla dođe
Stade da ga umor prođe
7 On za drvo jedno zađe
Tu busiju sebi nađe
Pod drvetom puno sjene
Poče džarat uspomene
U trenutku on se seti
Kako vreme brzo leti
Kad je kao momak bio
Mnogo ih je „ulovio“
Lepo li je blago mene
Vako hvatat tuđe žene
Bilo ih je na gomile
Nele lepe, neke mile
Neke srednje, neke ružne
Svima su im oči tužne
Neke znaju, neke uče
Sveg se seća, kao juče
Njihove su želje „male“
Za muškarce sve bi dale
I daju mu – naka zna se
Samo vatru da ugase
8 Iz misli se hitro prenu
U blizinu viđe ženu
U blizini ženu viđe
Sačekat će da mu priđe
Zadovoljno gladi bradu
Ugledo je ženu mladu
Te raširi krupne oči
I pred ženu pravo skoči
Njega muške brige more
Stan prokleti ženski stvore
Stani – čekaj ženska glavo
Ja na tebe imam pravo
Ja na tebe, ti na mene
Davno nisam imo žene
Odgovara žena mlada
Takvog tražim sve do sada
Gde si do sad ti najdraži
Priđi bliže, šta oj kaži
Poče đavo da dolazi
Ali blizu ne prilazi
9 Mene zovu „Doktor đavo“
Hajde dođi k meni pravo
Kaži lepo ime svoje
Ja sam tebi reko moje
E, „Rugoba“ zovu mene
Najlepša sam među žene
Ti me nemoj tako zvati
Nego dođi – muke skrati
Dal ćeš moći svake noći
Ti u krevet k meni doći
Bolesna sam a sve činim
Da vakcinu tvoju primim
Čekat ću te mili rode
Da me igla tvoja bode
Dal me živa vatra presta
I dali me „bolest“ nesta
Đavo nebi bio đavo
Odgovara njojzi pravo
Mogu mlada, ti ne brini
Hajde odmah gaće skini
10 se skini – mirna bidi
Da te „čika doktor“ vidi
Pa mi kažui gde te boli
Nemoj lagat, to me voli
Kaza ona gde je boli
Ostadoše sasvim goli
Tek tada joj đavo priđe
I nakazu žensku viđe!
Kad joj đavo lice vide
Sve bogove s neba skide
Ko ranjena zvijer riknu
Pa niz džadu bježat viknu
Bježeć skviči kao kuče
Repina se za njim vuče
Prašinu je za njim digo
Ni metak ga nebi stigo
On ne gleda kuda ide
Dok livade cvetne vide
I predjele pune sjaja
Stigao je sve do raja
11 Od straha mu krv se ledi
Te zastade da se sredi
Gde je došo, nije znao
Mora da je zaalutao
Kada priđe malo bliže
Kosa mu se uvis diže
I rep mu se uvis digo
Pravo u raj beše stigo
Mrak na oči njemu pade
O, prokleti ženski gade
I proklete mračne sile
Žene nisu što su bile
Celu noć ga maler bije
Očekivo ovo nije
Rugoba ga jedna „zakla“
On promaši vrata pakla
Te grozote nema veće
Nikad ženi prići neće
„Jakije“ li muških gaća
Te on poče da povraća
Sad ga grdnog peče duša
Što dečicu ne posluša
No u raju8 sad se peče
Nešto misli – glano reče
Neće niko videt mene
Da ja jurim tuđe žene
Hejn švaleru bog te kleo
Nisam ovo radit smeo
12 Na svet više neće ići
Niti ženi ikad prići
Kad rugoba mene svuče
Te mi crna bruka puče
Da cijeli svijet prođem
I gologuz u raj dođem
Verovati niko neće
Da sam bio loše sreće
Iz očiju liju suze
Rugoba mu ruho uze
Sad će s njime da se kiti
Šta će sada samnom biti?
Svetlosti se ludo boji
To u paklu ne postoji
Počela ga boljet glava
Od svetlosti on crkava
Kad se one žene seti
Njemu dođe da se sveti
Pa se opet u trk dade
U pećinu jednu pade
Pećina je puna zmija
Pa on poče da zavija
Bolje biti među zmije
Nego sunce da me grije
Više voli zmije zlice
No rugobi gledat lice
Svaka li se škola plaća
Opet poče da povraća
13 Noćas beše loše sreća
Više viđet pakla neće
Nit dečice – nit ženice
Poče mu se menjat lice
Počeo je da se znoji
Od smrti se đavo boji
I od smrti i od sunca
Počeo je i da bunca
Moje glave nema luđe
Neću jurit žene tuđe
Zar se desi ovo meni
Šta da kažem svojoj ženi?
Ja ih neću viđet više
Misli tako – jedva diše
Jaoj deco moja brigo
Na kraj puta ja sam stigo
A ti ženo dobra budi
Izbegavaj društvo ljudi
Nemoj suze zamnom liti
Sad slobodna ti ćeš biti
Ti na svijet ne izlazi
I ženama ne prilazi
Ko od krsta od njih beži
Koža mi se od njih ježi
Kad đavola prevariše
Loše ti se od njih piše
U pećini mrak je gusti
To izusti – dušu pusti
„Mi – Ra“