Ljuboviđa
Ljuboviđa
Ljuboviđa reka mala
Bogata je ribom bila
Po njoj gaze danju, noću
„Pecaroša“ božja sila
Da do ribe lakše dođu
Tad u vodu puste struju
A po neko mliječ tuče
Na svaki ih način truju
Biju ribe čime stignu
Dinamitom ribe kose
A poslije, kad noć padne
Karabitne lampe nose
Kad na svetlo ribe dođu
Tada nema da se vrate
Ostima ih probadaju
Odmah jadne, glavom plate
Tek u zoru napuštaju
Malu hladnu, brzu reku
U vrećama ribe nose
Pa ih odmah jadne peku
Lim, Bistrica, Ćehotina, Ljuboviđa
Crnogorske reke male
Talasi im tugu nose
Za ribama svojim žale
Sad nijedne ribe nema
Ljuboviđa teče pusta
Svu joj ribu pokradoše
Krivolovci,jata gusta
Ako nekom nije dosta
A ljepota hoće više
Nek sa pažnjom i polako
Ovo čita, sve tu piše
Pogledajte na sajtu:
https://wp.mojeselo.rs/
Sajt je namenjen za objavu priča i ispovesti iz svakodnevnog života
Očekujem da i vi pošaljete neku svoju priču.
Uz vašu dozvolu bila bi objavljena na istom sajtu.