D O L A Z A K

Poštovani čitaoče. Ovde i sada Ću da pokušam da opišem moj dolazak u Suboticu 22 / 23. o8. 1978.

Za istinitost ovih kao i ostalih događaja koje ću uvde pokušati da opišem – garantujem.

D O L A Z A K

1 Šta o sebi da Vam kažem
Reći ću Vam – kratko, jasno
Uvijek sam ja živio
Siromašno ali – časno

Par reči će biti dosta
Da Vam kažem ja o sebi
Jer ako bih sve pisao
Završio nikad nebi…

Otac mi je govorio
Niti laži – niti kradi.
A kad neko pomoć traži
Ako možeš – ti je dadi

Čuvam obraz i poštenje
I u oči ljude gledam
Nemam čega da se stidim
I svoj obraz – nikom nedam

2 Sa ocem sam po šumama
Seko drva svakog dana.
Pa uveče kad dođemo
Po nama je bezbroj rana

Od debele kore hrasta
Što nam zguli kožu s ruku
Težak nam je život bio
Kad se setim – imam muku

A ,,Partnerka,, – moja šega
Kao repu drva seče
Od premora padam s nogu
Jedva čekam kad će veče

Kako ljeti – tako zimi
Po dubokom belom snegu
Kad kitina za vrat pada
A mokre nam noge zebu…

3 Moja braća zaposlena
U firmama oba rade
Pa iz grada ne dolaze
Jer nemaju kade.

Mislio sam u to vreme
Nikad ovo neće proći
Ni sanjao nisam nikad
U ravnicu da ću doći…

Bilo mi je dosta svega
Sad imate sliku neku
A prošlosti kad se setim
Skočio bih ja u reku…..

Kako stigoh ja ovamo
Neka celi svijet sazna
Nekome je u to vreme
To najgora bila kazna.

Zahvalan sam ceo život
Mojem bratu od ujaka
I njegovoj ženi Ruži
Spasiše me – čast im svaka

4 Dragoslavu Bukiliću
Doživotno bit ću dužan
Život mi je promenio
Koji beše – loš i ružan.

O prošlosti govoriti
Nimalo mi nije lako
Zavičaj sam napustio
Počelo je to ovako:

Negde ljeta 75 – te
Stigoše nam gosti mili
Gradnju kuće u to vreme
Započeli tek smo bili…

Od ujaka sestra Rada
I najdraže sa njom lice
Žena brata od ujaka
Iz daleke Subotice.

Jabučno je lepo mesto
(O njemu sam već pisao)
U goste nam snaja dođe
Koju dotle nisam znao

5 Snaju Ružu toga ljeta
Prvi put sam ja vidio
Za svih mojih 20 ljeta
Nikad kod njih nisam bio

Majka mi je ispričala
Plemenitost da je krasi
Tada nisam ni slutio
Da će muka da me spasi…

Ovako je govorila
Moja dobra snaja Ruža
za poso će da upita
Svog voljenog Draga – muža.

6 Videla je ona dobro
Da me mnogo bije jada
Njeno čvrsto obećanje
Bilo mi je – zadnja nada….

Jednog dana dobih pismo
Obuze me nada neka
A u njemu lepo piše
Siguran te poso čeka

Radosti mi nema kraja
Ali jedan uslov ima
Da završim osmi razred
Željeznica ljude prima

7 Sad me nova muka nađe
Jer u školu mrzim ići
Vidjeti je ja ne mogu
A kamoli njojzi prići

No učenja ja se latih
Te me i ta muka prođe
I školu sam završio
Dan polaska moga dođe…

Godina je 78 – ma
Avgust mesec 22 – gi
Sunčano je rano jutro
Kad ja krenuh na put dugi.

8 Avgust mesec 23 – ći
Lepo vreme – sunce prži
Na hodniku jedan momak
U rukama kesu drži

Kukuruzna polja gleda
Dok voz juri kroz ravnicu
Kod svojega brata ide
U daleku Suboticu

9 Rodni dom je napustio
Neće tamo da se vraća
Bilo kakav poso traži
Nemogu mu pomoć braća

Roditelje svoje stare
I najmlađi sin ostavi
Pa u svijet i on ode
Da nov život sebi pravi

10 Vrućina je pa se znoji
Cedi mu se znoj sa lica
Dok odjednom neko viknu
Evo to je Subotica

Na stanicu kada dođoh
Čekaše me moja snaja
Ja ću ovde da završim
Radosti mi nema kraja…

One thought on “D O L A Z A K”