Proleće je – sve zeleni
Lepo vreme , blago meni
Te iz kuće ja izađoh
Sa jednom se ženom nađoh…
Sedijaše pored puta
Bješe nešto zabrinuta
Te kada me ona viđe
Odmah skoči pa mi priđe
Tu pričasmo jedno vreme
Izređasmo razne teme
Poče ona da se žali
Kako ima ,,problem mali“
Ovim krajem često luta
Na mužaje nešto ljuita
Kaže, tu je – u tom kraju
Našla ljubav – svi je znaju
Kaže, to je momak pravi
Za njom gori od ljubavi
Groznica ga za njom hvata
On sa prvog pade sprata
Hoće za njom da pogine
Te se ,,baci u dubine“
Ne poginu – hvala bogu
Samo jednu slomi nogu
Od tada ga mnogo voli
Za njime je duša boli
Pa niz džadu stalno gleda
Da mu svoje srce preda
Okrenu se tek tad vide
Da spodoba jedna ide
Tetura se pored puta
Kamenčiće nogom šuta
Evo ,,junak“ nailazi
Po dubokom blatu gazi
Vidi kako ,,hrabro“ ide
Pravi junak – to svi vide
On ne ide putem čistim
Nit se vraća tragom istim
Ja ti kažem – vitez pravi
Nikome se taj ne javi
Kad se javi – on zavreči
Kao zmija da ga peči
Ovaj čovek mene voli
Za njime me duša boli
To je čovek srca moga
Hoću njega il nikoga
Uspravan je kao sveća
Taj čovek je moja sreća
Gledamo ga kako stoji
Pored puta nešto broji
Okrenu se te nas viđe
Odmah htede da nam priđe
Tek tad videh – čovek beda
Unebesa nekud gleda
Taj ne gleda kuda hoda
Ispred njega – stoji voda
Gologlav je , nema kape
On za jedan kamen zape
Te se prući kao riba
U kaljugu punu gliba
Taman htede da izađe
Jad ga crni opet snađe
Oooo glibino, žitki gade
Pofuja se – opet pade
Na sve strane leti blato
Zakreketa žaba jato
Sa obale jedna viri
Šta ih ovo uznemiri
Po blatu se on koprca
Ja gledati nemam srca
Zamnom trči ona žena
Udavi se ljubav njena
Pa joj rekoh trči preko
Te donesi drvo neko
Ona nađe kolac duži
Te ga dole njemu pruži
Te nekako on izađe
Sve prioklinje šta ga snađe
Kune zemlju, kune nebo
Gledati ga nije trebo
I kamenje ljuto kune
Sve se dere – da svak čune
I onoga ko ga stavi
Umalo se ne udavi
On urliknu – bledog lica
Razlete se jato ptica
Po drveću što su bile
Od urlika – od te sile…
Dođi, priđi malo bliže
Niz leđa mi nešto gmiže
Ko ljigava da je zmija
Hajde žuri , to ne prija
Samo da ga ja uhvatim
No nemogu da dohvatim
Stavit ću ga ja na muku
Kako gmiže – lele – kuku
Priđe žena, ruku stavi
On zaurla- ko vuk pravi
Ode dole – opet skače
Nu – zavuci ruku jače.
Traži žena, šta da radi
Punu šaku gliba vadi
Pored gliba žaba pade
Pa odatle skakat stade
Prema vodi odskakuta
Jedna mala žaba žuta
Gledam lokvu punu vode
Kuda mala žaba ode
Počela je padat tama
Sudbina ga spasi sama
Da u lokvi punoj vode
Na ispovest bogu ode
Šta sad radi ,,junak“ vrli
Objeručke ženu grli
Tu se ljudski izljubiše
Niz džadu se izgubiše…
Milovan Raković Uto 05 Avg 2013